German language and literature

У раду се анализирају метафоре и њихов значај у текстовима публицистичког стила у српској штампи, а корпус рада чине онлајн чланци дневног листа Политика објављени током 2019. године који тематизују НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године. Полазећи од теорије концептуалне метафоре Џ. Лејкофа и М. Џонсона, а ослањајући се на новије теоријске оквире о метафорама и улози истих у политичким дискурсима, рад има за циљ да потврди да метафоре нису стилско средство или украс књижевног текста, већ најва-жније вербално средство помоћу ког је могуће појаснити и приближити апстрактне појмове попут идеологија, когнитивних и социјалних процеса или емоција. Поред ове основне улоге, метафоре су погодне за развијање персуазивне и манипулативне функције у дискурсима масовних медија, јер су намењени широкој публици. Због тога имају кључну улогу у поли-тичким дискурсима, јер је читав политички и друштвени свет заснован на концептима које је човек креирао у апстрактним областима, за које у стварности углавном не постоје конкретни појмови. Тако се разумевање тих апстрактних појмова одвија у областима метафоризација.

У раду се анализира извештавање немачког магазина Шпигел током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године са аспеката анализе дискурса и теорија о колективном памћењу. Рад има за циљ да прикаже шта се подразумева под појмом колективно памћење из лингвистичке перспективе, затим чему служе медијски текстови и у којој мери обликују памћење догађаја из прошлости, како се путем медија констуришу знање и негативне слике уопште о актерима прошлих догађаја, и напослетку на које се начине у новинским извештавањима на немачком језику у магазину Шпигел током 1999. године конструише негативна слика Србије. Хипотеза рада је да се негативна слика Србије у извештавању одабраног магазина током НАТО бомбардовања конструише на основу семантике и конотација лексема или конструкција уз које је употребљавана у дискурсу на немачком језику.

In addition to scientific and historical accounts, artistic and media texts also construct stories of significant events, thus constructing ideologically charged narratives of present and past events. These narratives can become official versions of the past that shape collective memory and identity. Unlike history books, which are written with a greater time distance, media and artistic texts directly influence the formation of narratives about current events and therefore the self-confidence and self-understanding of the collective. Based on an interest in the question of how identity is formed in today's Serbia, this article deals with media and artistic texts that speak about one of the most significant events in Serbia's recent history-the NATO bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. Opinions about this event are divided, and the totality of information about the bombing seems unknowable. To establish a more objective approach to this issue, the images of the bombing created by foreign media and artists are analyzed from the point of view of Memory Studies and through theories of arts and media (Assmann, Hartman, Felman, Laub, Kuljić), primarily using content and linguistic discourse analysis (Foucault, Spitzmüller, Warnke). The analysis has shown that most of the analyzed media texts justify the bombing, while all artworks criticize and condemn it. This has led us to the conclusion that that the bombing wasn't justified, and that media texts on the subject served as political propaganda. In other words, artistic texts have a greater potential for social and political criticism than the media.

Епистемичка модалност представља језичко средство за изражавање уверености говорног лица у истинитост одређеног исказа. Рад полази од хипотезе да у исказима са епистемичким модалним оквиром постоји мањи или већи степен дистанцираности говорног лица од истинитости датог садржаја. Као реализација ове врсте модалности анализиране су модалне партикуле, које се у новијим граматикама немачког и српског језика издвајају као посебна врста речи. Овај језички феномен испитан је и представљен квантитативно и квалитативно у контрасту одабраних језика. Корпус истраживања представљају политички интервјуи пронађени у немачким и српским онлајн медијима. Циљ истраживања је да у оквирима лингвистичке анализе дискурса истакне значај модалних речи у политичком дискурсу, посматрајући их као стратегију за исказивање субјективног става говорника. Опште је познато да је главни циљ политичких излагања убеђивање, при чему се модалне речи посматрају и као погодно средство за развијање манипулативне функције у дискурсима масовних медија, који су намењени широкој публици.

In addition to scientific and historical accounts, artistic and media texts also construct stories of significant events, thus constructing ideologically charged narratives of present and past events. These narratives can become official versions of the past that shape collective memory and identity. Unlike history books, which are written with a greater time distance, media and artistic texts directly influence the formation of narratives about current events and therefore the self-confidence and self-understanding of the collective. Based on an interest in the question of how identity is formed in today's Serbia, this article deals with media and artistic texts that speak about one of the most significant events in Serbia’s recent history - the NATO bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. Opinions about this event are divided, and the totality of information about the bombing seems unknowable. To establish a more objective approach to this issue, the images of the bombi...

In der vorliegenden Arbeit wird das Konzept Serbien in der
Berichterstattung des deutschen Magazins DER SPIEGEL während
des NATO-Bombardements im Jahr 1999 analysiert. Zuerst wird die
Argumentationsanalyse bzw. Toposanalyse nach Wengeler (2007)
erklärt und näher beschrieben, die als theoretische Grundlage
genommen wird. Im empirischen Teil folgt die Toposanalyse, in der
die Antworten auf die konkret formulierten Ausgangsfragen gegeben
werden, wobei sich zwei Argumentationsstränge entwickeln – Serbien
sowohl in der Opfer- als auch in der Täterrolle. Die Ergebnisse werden
quantitativ dargestellt. Das Ziel der Arbeit ist es, die Denkweise durch
die Argumentation offenzulegen, sowie darzustellen, wie das Wissen
im Rahmen eines Diskurses konstruiert und transportiert wird.

Дуго времена уназад слике, фотографије, карикатуре или цртежи нису сматрани релевантним објектима лингивстичких истраживања, упркос чињеници да, поред језика, сликовни прикази представљају најважнијe средство за репрезентацију и поимање света који нас окружује. Стога се у овом раду анализирају фотографије и њихова улога на примеру насловница немачког магазина Шпигел и српског недељника НИН, објављиваним током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Анализирајући семантичке, семиотичке и прагматичке аспекте односа између текста и слике, рад настоји да истакне потенцијал фотографије у теоријским оквирима контрастивне лингвистичке анализе дискурса, ослањајући се на Фукоово схватање дискурса у контексту масовних медија. Шмиц (2001) истиче четири функције сликовних приказа у медијским текстовима и наводи да они могу служити да (1) пробуде интересовање реципијената, (2) усмеравају читање текста, (3) информишу или (4) анимирају, а у самом односу са текстом могу (1) бити равноправни и пружати исте информације, при чему долази до преклапања, затим (2) одвраћати пажњу једно са другог пружајући различите информације или (3) допуњавати једно друго. Рад се теоријски ослања на поменуте категоризације функција сликовних приказа и карактеризације односа слике и текста, примењујући их на одабрани корпус насловница Шпигела и НИН-а, полазећи од хипотезе да сликовни прикази имају значајну улогу у дискурсима, а самим тим представљају и релевантан објекат лингвистичких истраживања.

Рад покушава да одговори на питање какву улогу семиотичко-лингвистичка категорија мултимодалности има у оквиру преовлађујућег идеолошког дискурса унутар социјалне заједнице у конкретном историјском периоду. Појам мултимодалност означава кореспонденцију између различитих типова знакова и њихове стилске распоређености у дискурзивном контексту. Као корпус су узети плакати из доба постојања двеју по свом тадашњем политичком уређењу сродних држава – Немачке Демократске Републике и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Дато истраживање припада области лингвистичке анализе дискурса, која се као млада научна дисциплина развила деведесетих година прошлог века, углавном међу немачким лингвистима.

The paper presents a model of intertextual analysis used in the field of linguistic discourse analysis, which is exemplified by reports from the Serbian weekly magazine NIN during the NATO bombing of the Federal Republic of Yugoslavia in 1999. Relying on Michel Foucault's theory of discourse, linguistics of discourse originated in the 1990s, when linguists began to explore linguistic phenomena above the text and viewed language as a medium for not only for describing the world but also constructing it. To approximate this model of linguistic analysis and expand its application in any language system, the paper first provides a theoretical framework for the analysis of argumentative patterns as one of the possible methodological procedures in German linguistic discourse analysis, followed by an application of the theoretical aspect to the selected corpus of 68 articles dealing with the selected event.

Рад обрађује питање улоге и одговорности уметника при (визуелном) представљању Холокауста, узимајући као релевантан пример стваралаштво немачког сликара Анселма Кифера, који се сматра једним од најважнијих уметника који се баве овом темом и припа- да ширем миљеу послератних немачких интелектуалаца који су се борили да превазиђу срамну прошлост своје земље. Ослањајући се на теоријске оквире колективног памћења (Албваш 1985) и узимајући у обзир друштвену улогу уметности и бављење најразличи- тијим феноменима и социјалним питањима кроз исту, даље се у раду уметничко ствара- лаштво посматра као место сећања (Нора 1996, 2007), јер су уметничка дела: 1) „опредме- ћеност” прошлости, 2) бивају посматрана и као репрезентације одређеног друштва или периода, а 3) симболичко значење уткано је од стране уметника који кроз свој рад трајно комуницира са реципијентима ван временских и географских граница.

The paper deals with the question of the role and responsibility of the artist in the (visual) representation of the Holocaust, taking as a relevant example the artwork of the German painter Anselm Kiefer, who is considered one of the most important artists dealing with this subject and belongs to the wider milieu of post-war German intellectuals who struggled to overcome the shameful past of their country. Relying on the theoretical framework of collective memory (Halbwachs 1985) and considering the social role of art, which is dealing with various phenomena and social issues through it, further in the work artistic creation are viewed as a place of memory (Nora 1996, 2007), because works of art are: 1) the "objectification" of the past, 2) they are also seen as representations of a certain society or period, and 3) the symbolic meaning is woven by the artist, who through his work permanently communicates with recipients beyond time and geographical boundaries.

Узимајући у обзир бављење феноменом дискурса, дати рад за предмет има лингвистичку дисциплину анализa дискурса, чија теоријска и методолошка одређења настојимо да представимо у оквиру гране лингвистичка анализа дискурса (ЛАД), која се развија углавном међу немачким лингвистима. Како су досадашња истраживања и литература у оквиру србистичке лингвистике углавном поткована теоријским и методолошким постулатима критичке анализе дискурса, циљ овог рада је да представи најпре теоријски актуелне тенденције германистичке лингвистике, значај и изазове контрастивних анализа, а затим и да понуди јасан методолошки модел операционализације ЛАД (ДИМЕАН модел), као и да укаже на његове могућности, границе и недостатке. Највећи изазов је обрађивање и утврђивање терминолошке основе за оваква будућа (контрастивна) лингвистичка истраживања.

Рад се бави проблематиком извештавања српских и немачких медија током мигрантске кризе 2015. године на примеру српског недељника НИН и немачког магазина DER SPIEGEL, анализирајући лексику коришћену за реферисање на социјалну групацију миграната. Истраживањем одабраног копруса од 26 чланака на српском и 90 чланака на немачком језику настојимо да прикажемо 1) којим је све лексичким средствима реферисано на поменуту социјалну групу, као и 2) како семантика одабраних лексема даље утиче на формирање позитивних одн. негативних слика о одабраној групи код реципијената одн. говорника једне или друге језичке заједнице, и на крају 3) како лексичка средства, која се употребљавају у корелацији са лексемама реферисања на мигранте, даље утичу на формирање позитивних одн. негативних слика на обама језицима. Теоријско-методолошка подлога истраживања је контрастивна анализа дискурса и концепт кључних речи, чија семантика даље формира дискурс(е) на једном или другом језику.

Der vorliegende Beitrag beschäftigt sich mit der argumentationsorientierten Analyse on Leserbriefen im online präsenten Princip-Diskurs im deutschsprachigen Medienraum. Als Princip-Diskurs wird ein Aussagennetz um Gavrilo Princip verstanden, dessen Anschlag auf den Habsburger ronfolger Franz Ferdinand den Auakt zum Ersten Weltkrieg bildete. Im Mittelpunkt der Untersuchung stehen argumentative Sprachhandlungen in Leserbriefen, welche in der Regel als Reaktion auf die bereits existenten Medienbeiträge erscheinen. Insofern weisen sie intertextuelle Bezüge auf und lassen sich über die Textgrenzen hinaus den jeweiligen Argumentationssträngen zuordnen. Da in der Arbeit on der ese ausgegangen wird, im Diskurs werde Wissen konstruiert, übertragen und verbreitet, ist eines der zentralen Anliegen des Beitrags, die in Leserbriefen verankerten Wissensbestände oenzulegen, die als relevante Repräsentationen gesellschalichen Wissens um Gavrilo Princip angesehen werden. Einer weiteren Analyse werden Adressierungen on argumentativen Äußerungen unterzogen, die Aufschluss über Intentionen der schreibenden DiskursteilnehmerInnen geben.

Den Gegenstand der vorliegenden Arbeit bilden Phraseme im Lichte der Diskurslinguistik. Es soll gezeigt werden, dass phraseologische Ein-heiten – trotz der gängigen diskurslinguistischen Praxis – ein relevantes Analy-seobjekt in diskurslinguistischen Untersuchungen darstellen. Dabei wird ein Be-schreibungsmodell vorgeschlagen, das aus vier Analyseebenen besteht: proposi-tionale, semantische, textpragmatische und diskursive Ebene. Erprobt wird das genannte Analysemodell am Beispiel des Jugoslawien-Diskurses bzw. dessen Ausschnittes im Nachrichtenmagazin DER SPIEGEL im Zeitraum 1990–1999. Die Analyse hat ergeben, dass in Phrasemen diskursiv konstruiertes und geteiltes Wissen gespeichert ist sowie dass sie eine wichtige Rolle bei Merkmalszuschrei-bungen spielen.

Der vorliegende Beitrag verfolgt das Ziel, mithilfe einer Umfrage die Gewohnheiten und Präferenzen serbischer Germanistikstudierenden bei der Wörterbuchbenutzung herauszufinden, um in einem nächsten Schritt die Konsequenzen und Implikationen für die universitäre Lehre abzuleiten. Die Befragung hat ein klares Bild ergeben: Die meisten Germanistikstudierenden besitzen mangelhafte lexikographische Kompetenzen und in Auswahl und Gebrauch konkreter Wörterbücher legen sie ein undifferenziertes Nachschlageverhalten an den Tag, das das jeweilige Ziel und den Verwendungszweck oft verfehlt. Angesichts dieses Befundes wurden in der Arbeit Vorschläge für eine curriculare Umstrukturierung unterbreitet, die allen drei Studienschwerpunkten und den entsprechenden Berufsprofilen (sprachpraktische Ausbildung, Übersetzung, DaF-Methodik/Didaktik) gerecht zu werden versuchen.