Faculty of Fine Arts, Theatre Studies Department

Sažetak Ovaj je rad posvećen intertekstualnom pristupu ličnosti Kiklopa Polifema kroz pjesnička djela starogrčkih i latinskih književnika. Budući da komparativna metoda sačinjava vjerodostojni uvjet za svaki kognitivni proces, bar u mjeri u kojoj je ljudska misao u mogućnosti uskladiti novo znanje s već postojećim sustavom prikaza i termina, razjašnjava se zasebna fizionomija pjesničkog nadahnuća, ali se istovremeno ilustriraju strukturalne sličnosti i temeljne razlike vezane za tu čuvenu mitsku ličnost. Smatrajući kao polaznu točku Homerovu »Odiseju« i Polifemu pripisanu surovost i neljudskost, doživljavamo postepeno ublažavanje negativnih obilježja njegovog karaktera, neočekivano postajemo svjedoci emocionalno ranjenog, romantičnog, čak i nježnog, nemoćnog bića. Na taj način održava se impresivno premošćenje religijskih aksioma i društveno-političkih parametara koji se uspješno i kreativno utjelovljuju u pjesničkim djelima.

Sažetak Predmet ovog rada je analiziranje 1.200 leksičkih posuđenica s tvorbeno-semantičkog aspekta i sinkrona stanovišta koje se u velikoj učestalosti pojavljuju u neusporedivom nadahnuću kantautora Đorđe Balaševića. Ključnim ciljem smatra se etimološko definiranje i semantičko rasvjetljavanje stranih leksema koji vode do harmonične koegzistencije s autentičnim srpskim riječima i prema tome se u suvremenom srpskom ne tretiraju kao zasebne leksičko-stilske cjeline. Kriterijski podaci za klasifikaciju odrednica u skupinama usklađeni su sa njihovim tematskim raščlanjenjem.

Негативна слика женског пола вечито обдареног са манама лажи и дволичности је усклађена са Хесиодовом теоријом везаном за неопходност распре међу људима. Паралелно Питагора је описивао свемир као резултат уравнотежавајућих сила: Добра које је створио ред, светлост и мушкарца, а Зло које је донео хаос, мрак и жену. У грчкој митологији се ретким случајем врхунског симбола супружанске верности, идеализоване нежности сматра Пенелопа. Њеном улогом у одбрани институције породице и вредности људске љубави бавили су се са различитог аспекта загонетна књижевна фигура Грка Никоса Казантзакиса, али и неупоредиво надахнуће доминантног херцеговачког песника Мака Диздара. Тај рад фокусира на начин на који се хомерска Пенелопа одражава кроз стихове и речи тих значајних стваралаца.

Военная академия Греции, г. афины оБ ИМПеРФеКТе В СоВРеМеННоМ СеРБСКоМ И НоВоГРеЧеСКоМ яЗыКАХ В настоящей работе автор попытался провести анализ главных характеристик имперфекта в современном сербском и новогреческом языках. Основная цель данной компаративной работы связана с тем фактом, что в сербском языке имперфект включён в группу устаревших времён, в то время как в новогреческом представляет собой часто встречаемую форму, на которую стоит обратить внимание. поэтому употребление и функции этих прошедших времён в обоих языках подвергаются семантическому и логическому исследованиям в различных контекстах. В качестве окончательного результата, основанного на нижеуказанных примерах, делается вывод о том, что кроме очевидного сходства и эквивалентности в их употреблении, существует также много различий между ними.

Антигона" је дубоко антимилитаристички текст који је Софокле саставио десет година, пре него што избије најдужи и најстрашнији грађански рат у историји грчког народа. Неупоредива оштроумност и изворна родољубивост обдареног песника на прозрачан начин упозоравају своје суграђане о разорним последицама њиховог арогантног понашања, Грке о предстојећој претњи падања због суровог конфликта, али и човечанство о узалудности рата. У стиховима високог уметничког нивоа отелотворује своју бојазан, иричито испољава свој крик агоније усвајајући најдивљи облик рата чији је апогеј мржње идентификован у узајамном убиству рођене браће.

На основу неоспорног факта са дијахроничним доменом да је древногрчки мит као носилац оригиналнихх и истовремено интертекстуалних параметара функционисао попут веродостојног извора неупоредивих надахнућа, овај рад тежи ка опширном истраживању загонетне и трагичке личности Касандре. Конкретније врши се трагање за авантуристичким путем те контроверзне женске фигуре у јединственим песничким делима врхунских трагичара, Есхила и Еурипида, где је теоретска митолошка позадина проткана са вишестраним манифестацијама екстатичне пророчице. Преко комбинацијског приступа начину примања мита наглашавају се непрестан развој, трајно обогаћивање и успешна трансформација митског хипертекста, богатог појмовима и симболима. Осим тога истичемо презентирање интеракција међу песницима који помоћу свог инспирисаног гледишта искориштавају динамичан скуп алегоричних повратних информација и палиндромских архетипа у једном временски несврстаном, изванредном делу.