Naučni skupovi FFuP by Nikola Marojevic
Јер за и ста, је дан је Бог, Бог и Ло гос и Ње гов Дух. (Свети Јо ван Да ма скин, Тач но из ло же... more Јер за и ста, је дан је Бог, Бог и Ло гос и Ње гов Дух. (Свети Јо ван Да ма скин, Тач но из ло же ње пра во слав не ве ре, I, 8) Са же так: У ра ду се раз ма тра схва та ње хри сто ло ги је и три ја до ло ги је у бо го слов ској ми сли Све тог Јо ва на Да ма ски на. По ка за но је да се хри сто ло ги ја не мо же раз два ја ти ни од три ја до ло ги је ни од пнев ма то ло ги је. Кључ не ри је чи: Све ти Јо ван Да ма скин, хри сто ло ги ја, три ја до ло ги ја
Антон ПАвлович чехов (1860-1904) је стваралачки пут започео крајем деветнаестог вијека на путу ко... more Антон ПАвлович чехов (1860-1904) је стваралачки пут започео крајем деветнаестог вијека на путу који су трасирали ГоГољ, Достојевски, ГончАров, толстој, турГењев… Романескну традицију он успјешно надограђује пишући разнородна дјела: драме, новеле, приповијетке, фељтоне, дакле, типично нероманескне жанрове. Поље у коме се најбоље огледала његова стваралачка снага била је прича (рассказ). Постао је маг кратке приче. Ни прије њега, ни послије њега нико није могао да кратку форму испуни тако богатим унутарњим садржајем. То је и дало снаге његовим кратким причама да могу стати и опстати у односу на дужу форму, као што је роман, која је тада овладавала не само руском већ и свеукупном књижевношћу. Уз МоПАсАнА се често наводи као најбољи новелиста у књижевности. Хумор је област у којој је Чехов дебитовао као писац, још на студијама медицине. Прве радове објављује у хумористичким часописима, који су због своје концепције захтијевали што краће и ефектније приче, такорећи минијатуре набијене комичним садржајем. Он ослобађа приповијетку од власти сижеа, од традиционалних "заплета" и "расплета". Нису му били потребни драмски узвици, ни убиства, ни одушевљење [Чехов 1957, 224] да би потресао читаоца до дна душе. Чехов се проналази у "откривању" смијешног у свакодневним стварима и обичним појавама, које наоко чине садашњост прозаичном и монотоном. По сопственом признању, никад није узимао ликове из непосредне стварности [Чехов 1957, 121]. Типичан јунак његових хуморески је човјек из гомиле, један од многих, а не неки изванредни ликови. Такви су на примјер јунаци прича "Смрт чиновника", "Слава побједника", "Загонетна природа", итд. Његови ликови су толико обични, да их чак у стварности тешко можемо уочити. Реалистични колорит у описивању Чеховљевих јунака само је љуштура. Изнутра се осјећа безмјерни динамизам личности, што даје посебну драж његовим повијестима, сврставајући их у ред најбоље литературе. Занимљиво је истаћи да је ране радове потписивао са псеудонимима Антоша Чехонте, Человек без селезенки, Брат моего брата итд.-и сасвим је извјесно да је користио више од 50 псеудонима. Живот чиновника је први разобличио Гогољ (Шињел), а послије њега Достојевски (Биједни људи). За разлику од Гогоља, који натуралистичким маниром, огољено реалистички, одсликава чиновнички живот, и Достојевског, који романтичарски и реалистички гледа на судбину осамљених и несрећних чиновника, Чехова интигрира "ропска крв", која тече венама руског човјека. Њега од најмлађих дана кљукају поштовањем чинова, увијек некаквим потчињавањем старијем по чину, вишем положају... То даје искру његовом хумо
Philosophоs – Philotheos – Philoponоs, 2021
Сажетак: За теолошку православну мисао вјера се посматра као пут богопознања. Дјело такве, благод... more Сажетак: За теолошку православну мисао вјера се посматра као пут богопознања. Дјело такве, благодатне вјере, надилази све људске уобичајене начине сазнања. Вјера се отима и разуму и чулима и вољи – она се човјеку дарује непосредно свише. Вјера је благодатни дар Бога човјеку. Ничим заслужен, оправдан једино Божијом бригом о људском спасењу. Вје- ра, посматрана онтолошки, богословски, есхатолошки, а не само психолошко-персонали- стички, пројављује више јединство и слагање са разумом, у коме је разум тај који помаже човјеку да вјером познаје истине овог и бесконачног свијета.
Међународни тематски зборник Живот и дело академика Богумила Храбака представља споменицу овом ср... more Међународни тематски зборник Живот и дело академика Богумила Храбака представља споменицу овом српском полихисторику, умрлом пре равно годину дана.
Papers by Nikola Marojevic
Srpska bastina, 2024
Упутство ауторима Рукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електр... more Упутство ауторима Рукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електронској форми (са коришћеним фонтовима) на CD-y на поштанску адресу: Институт за српску културу, Булевар 13. јула
Srpska bastina, 2023
Часопис је индексиран у: Часопис је суфинансиран на конкурсу Министарства културе Црне Горе за 20... more Часопис је индексиран у: Часопис је суфинансиран на конкурсу Министарства културе Црне Горе за 2023. годину. Садржај Језик и књижевност Радмило маРојевић, Бранислав Остојић као његошолог јелена Р. Бајовић, Архаизација као преводилачки поступак маРијана ТеРић, Елементи постмодернистичке поетике у роману Врата од утробе Мирка Ковача аница м. Радосављевић, Карактеризација и психологизација лика мајора Гаврила Станковића из романа Време смрти Добрице Ћосића слоБодан м. јовић, Слика тешког дјетињства у поезији Драгана Радуловића дРагана д. савин, Димитрије Ђуровић као лексикограф ЗоРица в. соРак, Композиција писмених задатака у уџбеницима граматике за други циклус обавезног образовања саРа Р. јекић, (Узалудна) провера песничке карте Драгише Бојовића Историја и историографија ЂоРЂе Ђекић, Правни положај кћери у Скадарском статуту БРанко надовеЗа, Историјска мисао Луке Зрнића БРанко Шапоњић, Устав из 1901. године-политичка позадина милоШ маРсенић / саШа сТанојевић, Павле Бакић-последњи српски деспот маја димић, Меморијални комплекс-Други пешадијски пук Књаз Михаило "Гвоздени пук" у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. свјеТлана самаРџија, Светосавље и митрополит Амфилохије ЂоРЂе д. Радовановић / Филип м. оБРадовић, Социјално-правна депривација интерно расељених и избеглих лица на Косову и Метохији у оквиру "Косовске кризе" Прикази ЖаРко лековић, Марија Јововић: Благоје Јововић-српски херој у вучјој јазбини ЖаРко лековић, Зборник сериозних историографских радова из историје Црне Горе и Боке Которске 9-46 47-55
Uploads
Naučni skupovi FFuP by Nikola Marojevic
Papers by Nikola Marojevic