Papers by Vukašin Zorić
Nova istraživanja jugoslovenske prošlosti: perspektive sa postjugoslovenskog prostora, 2025
Stvaranje jugoslovenske države nakon Prvog svetskog rata odrazilo se i na istoriografiju. Malobro... more Stvaranje jugoslovenske države nakon Prvog svetskog rata odrazilo se i na istoriografiju. Malobrojne profesionalne istoričare, okupljene oko univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, novonastala politička situacija usmerila je ka reinterpretaciji dotadašnjih, najčešće partikularnih, nacionalnih istorijskih narativa. Predmet istraživanja u ovom radu biće radovi jugoslovenskih međuratnih istoričara koji su, analizirajući prošlost „jugoslovenskih plemena”/„jugoslovenskog naroda”, u njoj pronalazili zajedničke srednjovekovne heroje čija su pregnuća bila preteče potonjeg jugoslovenskog ujedinjenja 1918. godine. Analizirajući reprezentaciju zajedničkih heroja u istoriografskim radovima Stanoja Stanojevića, Vladimira Ćorovića, Viktora Novaka, Ferda Šišića i Milka Kosa, posvetićemo se zajedničkim karakteristikama i razlikama u strategijama konstruisanja istorijskog narativa u tri najvažnija centra jugoslovenske istoriografske produkcije. Najpre, definisaćemo ograničen broj istorijskih ličnosti koje su isticane kao najznačajniji srpsko-hrvatsko-slovenački (jugoslovenski) heroji srednjovekovlja. Zatim, bavićemo se pitanjem čime su oni zaslužili značajno mesto u nastajućem jugoslovenskom istorijskom narativu i u kom su odnosu međuratne predstave o srednjovekovnim herojima sa predratnim.
Култура, 2023
Овај рад представља преглед важнијих европских приступа проуча а њу колективног памћења. У њему ћ... more Овај рад представља преглед важнијих европских приступа проуча а њу колективног памћења. У њему ће најпре бити говора о тезама оснивача дисциплине, француског социолога Мориса Албвакса. Након тога, у раду ће да буду представљене најважније идеје и појмови осталих класика студија памћења, попут оних француског историчара Пјера Норе и немачких професора Јана и Алаиде Асман. Напослетку, пажња ће да буде посвећена савременим приступима студија памћења - транснационалном памћењу и студијама медија колективног памћења.
Prikaz: Alaida Asman. Oblici zaborava
Tokovi istorije, 2019
Godišnjak za društvenu istoriju, 2022
Стјепан Радић (1871–1928), вођа Хрватске (републиканске) сељачке странке, 1925. године признао је... more Стјепан Радић (1871–1928), вођа Хрватске (републиканске) сељачке странке, 1925. године признао је Видовдански устав, и укључио се у парламентарни живот Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након
вишегодишњег отпора. У овом раду биће представљена и aнализирана променљива слика Стјепана Радића у београдској грађанској штампи од Радићевог повратка у земљу 1925. године, преко његовог министарског мандата, до атентата у Народној скупштини и Радићеве смрти која је наступила недуго затим. Циљ је био да се анализом дискурзивних пракси у кључним тренуцима политичке кризе уочи однос писаних медија према најистакнутијем представнику хрватских бирача, када је он био у опозицији и када је био на власти.
Reprezentacije nasilja u Jugoistočnoj Evropi 20. stoljeća, 2022
Istoriografsko delo Pantelije Srećkovića, jednog od najistaknutijih srpskih istoričara druge polo... more Istoriografsko delo Pantelije Srećkovića, jednog od najistaknutijih srpskih istoričara druge polovine 19. veka, današnja istoriografija ocenjuje negativno zbog Srećkovićevih metodoloških nedostataka i političke upotrebe prošlosti. Ovaj rad ima za cilj da predstavi i analizira mesto nasilja u Srećkovićevoj istoriografskoj naraciji, ne bi li se bolje razumela njegova ideološka pozicija, ali i uloga koja je učitavana nastajućoj istorijskoj nauci u Srbiji krajem 19. veka. Zbog toga što je Srećković pisao i o opštoj i o nacionalnoj istoriji biće moguće poređenje njegove predstave nasilja kada govori o istoriji srpskog naroda sa jedne strane, i ostalih naroda sa druge.
O nemačkoj neposlušnosti Sabrina P. Ramet, Nonconformity, Dissent, Opposition, and Resistance in Germany, 1933–1990. The Freedom to Conform, Cham, Palgrave Macmillan, 2020
Sociologija, 2021
Ogledi o ratovima devedesetih. Zbornik radova mladih istraživača, 2022
Olivera Milosavljević (1951-2015), istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerzitet... more Olivera Milosavljević (1951-2015), istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, istakla se naučno se baveći pitanjem raspada Jugoslavije još u vreme ratnih dejstava. Pitanje nacionalizma, i njegove iteracije devedesetih godina, do kraja njenog života ostalo joj je primarna tema. Zbog toga, cilj ovog rada je da prikaže (1) kako se Olivera Milosavljević u svojim delima odnosila prema nacionalističkim nastupima svojih savremenika i (2) na koji je način uklapala devedesete u svoja razmatranja srpskog nacionalizma u XX veku.
Godišnjak za društvenu istoriju, 2021
Овај рад има за циљ да на основу међуратних дела Димитрија Љотића (1891-1945), српског и југослов... more Овај рад има за циљ да на основу међуратних дела Димитрија Љотића (1891-1945), српског и југословенског правника и политичара, утврди његову филозофију историје, те њене узоре и идеолошке импликације. Истраживање је било усмерено ка уочавању великих историјских наратива које је Љотић у својим делима репродуковао, ка разазнавању Љотићеве периодизације историје и анализи слике историјских епоха и преломних догађаја у његовим делима. Како је утврђено да Љотић детерминистички посматра ток историје, било је неизоставно посветити се и његовим прогнозама за будућност.
Revizija istorije u zakonodavstvu i sudstvu: slučaj Ravnogorskog pokreta
Eudaimonia
Period posle 2000. godine u Srbiji značio je potpuni ideološki zaokret, zbog koga je usledilo i d... more Period posle 2000. godine u Srbiji značio je potpuni ideološki zaokret, zbog koga je usledilo i donošenje niza zakona sa jasnom ideološkom porukom. Legitimizacija četničkog pokreta nije sprovedena samo na društvenom planu, već najviše na političkom i to preko sudske vlasti, koja je legitimizaciji dala pravni oblik i pravno utemeljenje. Drugim rečima, desila se zloupotreba zarad političkih odluka. U ovom radu analiziraćemo kako je Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica od 1989. godine izmenjen od strane zakonodavca sa drugim ideološkim opredeljenjem. Naime, 2004. godine izvršene su gotovo besmislene izmene i dopune tog zakona. One uvode potpuno novo rešenje, što sigurno nije bila namera zakonodavca 1989. godine, priznajući pravo na mesečno novčano primanje i pripadnicima četničkog pokreta. Pitanje koje se ovde postavlja je da li zakon koji je toliko izmenjen, da očigledno predstavlja potpunu promenu prvobitne namere zakonodavca, uopšte treba da važi? Ali,...
Petničke sveske, 2015
Cilj ovog istraživanja, zasnovanog na neobjavljenoj arhivskog građi Istorijskog arhiva grada Novo... more Cilj ovog istraživanja, zasnovanog na neobjavljenoj arhivskog građi Istorijskog arhiva grada Novog Sada, bio je da pokaže kakva je bila uloga
Sreskog odbora Saveza boraca u prenošenju sećanja na Drugi svetski rat i ideja Revolucije, u periodu od 1958. do 1965. godine. Utvrđivanje uloge
Sreskog odbora između zvanično promovisanog sećanja na NOR koji je
Glavni odbor SB pokušavao da kreira i lokalnih doživljaja istog rata bio je
jedan od osnovnih ciljeva istraživanja. Pored toga, ono je bilo usredsređeno na način na koji se SB odnosio prema omladini, jubilejima,
spomen-obeležjima vezanim za NOR, kao i istoriografiji vezanoj za njega.
Pored toga, rad se bavi uticajem koji je na rad SB na sreskom nivou imao
Četvrti kongres SUBNOR-a 1961. na kojem je najavljena promena politike
prema mladima i tekovinama NOR-a. Zaključeno je da je Sreski odbor
Saveza boraca imao značajnu ulogu prenosioca uputstava Glavnog odbora SB na mesni nivo i pomagača mesnih odbora u njihovim naporima da NOR ostane upamćen. Takođe je primećeno da je razvoj na sreskom i mesnom nivou bio drugačiji od onog koji je predviđao Četvrti kongres SUBNOR-a 1961, kao i da je omladina vremenom izašla iz fokusa Sreskog odbora.
Drafts by Vukašin Zorić
Novi magazin, 2021
Prilog u Novom magazinu, broj 520, 15. april 2021. godine
Book Reviews by Vukašin Zorić
Uploads
Papers by Vukašin Zorić
вишегодишњег отпора. У овом раду биће представљена и aнализирана променљива слика Стјепана Радића у београдској грађанској штампи од Радићевог повратка у земљу 1925. године, преко његовог министарског мандата, до атентата у Народној скупштини и Радићеве смрти која је наступила недуго затим. Циљ је био да се анализом дискурзивних пракси у кључним тренуцима политичке кризе уочи однос писаних медија према најистакнутијем представнику хрватских бирача, када је он био у опозицији и када је био на власти.
Sreskog odbora Saveza boraca u prenošenju sećanja na Drugi svetski rat i ideja Revolucije, u periodu od 1958. do 1965. godine. Utvrđivanje uloge
Sreskog odbora između zvanično promovisanog sećanja na NOR koji je
Glavni odbor SB pokušavao da kreira i lokalnih doživljaja istog rata bio je
jedan od osnovnih ciljeva istraživanja. Pored toga, ono je bilo usredsređeno na način na koji se SB odnosio prema omladini, jubilejima,
spomen-obeležjima vezanim za NOR, kao i istoriografiji vezanoj za njega.
Pored toga, rad se bavi uticajem koji je na rad SB na sreskom nivou imao
Četvrti kongres SUBNOR-a 1961. na kojem je najavljena promena politike
prema mladima i tekovinama NOR-a. Zaključeno je da je Sreski odbor
Saveza boraca imao značajnu ulogu prenosioca uputstava Glavnog odbora SB na mesni nivo i pomagača mesnih odbora u njihovim naporima da NOR ostane upamćen. Takođe je primećeno da je razvoj na sreskom i mesnom nivou bio drugačiji od onog koji je predviđao Četvrti kongres SUBNOR-a 1961, kao i da je omladina vremenom izašla iz fokusa Sreskog odbora.
Drafts by Vukašin Zorić
Book Reviews by Vukašin Zorić